Život daleko od domovine

Gde je uopšte domovina? Da li je svakome domovina tamo gde se rodio? Ili tamo gde je proveo najviše vremena svog života? Ili gde je stekao najbolje prijatelje, ili gde su mu roditelji? Gde je domovina?

Sama reč dom, podseća na nešto lepo, nešto toplo, nešto vrlo drugačije od reči kuća/stan, što asocira samo na jednu hladnu građevinu. Dom je toplina, kojemu ljudi daju dušu. Tako je i domovina, ona država, onaj grad, ono mesto gde vam je srcu najviše toplo. Gde mu se bude i mešaju sve emocije.

Postoje ljudi koji vole državu u kojoj žive, nju smatraju domovinom i osećaju se lepo u njoj, nemaju ni potrebu da negde dalje idu. Imaju i oni koji proputuju svet, ali žive u domovini. A postoje i oni koji su zbog spleta okolnosti napustili domovinu. Neki zbog ljubavi, neki zbog posla, neki radi begstva od rata. Mnogo je tu razloga, ali svima je zajedničko da su van svoje domovine.

Takav život je težak. Tu si gde si, ali su ti misli konstantno na tom dalekom mestu. Sanjaš ga, sanjaš svoje roditelje, svoje prijatelje koji su tamo. Ne izlaze ti slike iz glave jer ti živiš daleko od toga. Dolaziš samo za odmor i godine prolaze.

Sa godinama se sve menja. Menjaju se ljudi, menjate se i vi. Menjaju se okolnosti, zakoni, menja se izgled vama svega poznatog.

Da li je to onda i dalje vaša domovina?

Da li biste i dalje hteli tamo da se vratite da živite i kada ne bi bilo više svih tih vama poznatih i dragih ljudi?

Možda ne.

Sve ono što ste pamtili, što vas je povezivalo za to mesto više nije tako. Ništa više nije isto, samo geografski položaj. Šta vas onda veže za to mesto, i veže li vas šta?

Sećanja.

Nekada se ljudi ne žele vratiti jer ne žele sebi upropastiti ta secanja, žele da pamte i dalje to lepo, što više nije tako. Možda priroda i dalje jeste lepa, ali ljudi su bitni. Sa nekima možda više ne pričate, od nekih ste se otuđili, a neki su umrli.

Započeli ste negde daleko drugi život, želite se vratiti u svoju domovinu, ili sedeti na dve stolice, pa živeti i tamo i vamo, al‘ to brzo zamori.

Čovek treba da teži da udovolji svojim duhovnim potrebama, treba da ide tamo gde misli da će mu biti lepo, ali ne očekivati staro. Sve se promenilo, pa tako, ako se vraća na staro, treba biti otvoren za novo na tom starom. Da se prepusti upoznavanju nekih novih ljudi na tom istom starom mestu, da živi tu ali u jednom drugom vremenu. „Svako vreme nosi svoje breme“, što bi se reklo. Jednostavno se vratiti kao jedan prazan papir, i ispunjavati ga lagano nanovo.

Malo ko živi daleko i ne mašta o vraćanju na staro. Jedino u slučaju da su stara sećanja loša, pa je čovek bežao što dalje je mogao, ali u svakom drugom slučaju bi svako želeo lep život u domovini, kao pre.

Nema poente na duže staze živeti preko granice, a zamišljati da ste dole. Za jedan vremenski period je to u redu. Treba se steći životno iskustvo i videti nešto novo, ali onda se vratiti i započeti jedan novi život na poznatom terenu. Dakle vratiti se bez očekivanja i sa ambicijama.

U drugom slučaju, ako vam se više sviđa to mesto preko granice i tamo ste stekli dobra poznanstva, ostanite tamo i smatrajte tu zemlju svojom drugom domovinom.

Napravite sebi lep život gde god da ste. Jer srce vuče tamo gde su uspomene na lepe stvari. Stvari koje su jednom probudile toliko lepe emocije da će u nama živeti sve dok budemo živeli i mi.