Šta je smrt?

Smrt je tako misteriozna pojava, da otvara vrata raznoraznom maštanju. Ljudi se boje smrti jer im je nepoznata, ali ne boje li se ljudi inače nepoznatog? Koliko puta su se prešli, pa im se to, do nedavno nepoznato, zasvidelo? Tako je i sa smrti! To ne treba biti tabu tema, to je deo života i tako treba biti prihvaćena!

Rodimo se i umremo. To je ono u šta smo sigurni, ali šta se dalje dešava, i da li se dešava uopšte, tek ćemo znati kada se desi. Zato, ne bojte se smrti, možda se tada tek počnu dešavati lepe stvari. Ovaj ovozemaljski život je borba, kao što sam ga opisala u tekstu Šta je život, a šta ako je život nakon života predivan? Bez obaveza, bez jurbe i stresa, samo mir i spokoj duše. Zamislite to stanje stalne mirnoće i zadovoljstva, bez osećanja dosade! Sigurno vam stvori lep osećaj!

Smrt je onakva, za kakvu je smatramo! Ali šta god da smatramo, opet je to samo u našoj glavi i niko ne može znati da li imamo pravo, sem mi sami, kad se ona desi.

Možete verovati da je ovaj život taj jedini i da je smrt kraj svega, totalni završetak, gde nema ništa dalje. Možete verovati u ponovno rađanje duše, reinkarnaciju, u koju mnogi istočnjački narodi veruju. Možete verovati u raj i pakao, u koje idete ako pravedno ili nepravedno ovaj život proživite. Takođe u spavanje dok se ne desi sudnji dan i gde će sve duše vaskrsnuti. Ili pak verovati u neku svoju jedinstvenu teoriju, na vama je!

Postoje mnogi dokazi dece u svetu koja se sećaju njihovih prošlih života i gde iznose neverovatne stvari koje se poklapaju sa životima tih ljudi, za koje se smatra da su oni bili. Da, deca imaju veliku maštu, ali ovde se ne radi o mašti već o činjenicama koje su opravdane i nakon toga dokazane.

Radi tih fenomena, ja verujem da je smrt prolazna faza. Verujem da naša duša ne umire već da smo konstantno deo svemira, i da samo poprimamo drugačije oblike. Ako postoje druge planete sa životom, možda mi provedemo neko vreme na Zemlji, a možda smo u drugom vremenu na ostalim međuplanetnim putovanjima.

Sve što mi znamo, ili što mislimo da znamo nije ni zrno pasulja od celokupne priče.

Postoji svet materijalnog i svet duhovnog. Od ovog duhovnog mi imamo samo predstavu, i ništa više.

Smrt je samim tim bila inspiracija kroz vekove. Od kad čovek postoji, postoji i misao o smrti. Ako vas zanima kako su drevni narodi i razne kulture verovali u smrt i šta se nakon nje dešava, preporučujem vam da pročitate ovu knjigu!