Šta je svrha života?

Kada ljudi počnu da razmišljaju o svrsi života, tada verovatno rade posao koji ne vole, i u kojem se ne pronalaze, ili se osećaju nepovezani sa svetom, sami, kao da ih niko ne može razumeti. Onda se počne razmišljati o tome, da li postoji nešto više od ovoga svega, nešto mnogo bitnije? Čemu ovo sve? Koja je svrha ovoga života?

E pa svrha života je nešto sasvim jednostavno, a tako od malo ljudi razumljivo i prihvatljivo.

Radimo posao za nekog šefa, školujemo se uzalud, želimo da svi oko nas budu srećni, pogotovo naša porodica, pa im idemo uz ruku, živimo život kako drugi to očekuju. Kada shvatimo da to ne trebamo da radimo, imamo već 30 godina. Tridesete su ona prekretnica života, gde se počnemo pitati o svemu i svačemu. Gledamo gde i kako da provedemo ostatak naših godina na ovom svetu. Da ne pravimo neke greške kao do sada.

Čitamo knjige uspešnih biznismena, proučavamo biografije, slušamo inetervjue sa poznatima, jer su oni radi financijskih sredstava videli i proživeli više nego mi, pa očekujemo da bi trebalo i da znaju nešto više od nas, i tada shvatimo da je svrha našeg licnog života, i svih ličnih života ovoga sveta, da budemo mi onakvi kakvi jesmo. Da ne mislimo da je neko srećniji od nas! Možda neko ima nešto što vi nemate, ali isto tako taj neko nema nešto što vi imate! Da se ne pretvaramo radi drugih, da kažemo šta mislimo, da skačemo ako nam se skače, da pevamo ako nam se peva, da radimo samo ono što nam se sviđa. Da naučimo da kažemo “NE”!

E to je svrha života! Kada biste sve ove stvari ovako radili kao što sam napisala, ne bi se tada pitali o svrsi života, jer biste ga tada živeli.

Živite život i ne brinite za sutra, sutra će se samo pobrinuti za sebe!