Šta je život?
Svi ga živimo iz dana u dan, radimo nešto novo u njemu ili ono uobičajno, svi svaki dan udišemo i izdišemo, ime mu je Život, a šta je on uopšte? To je kao kad bi bili u ulozi pijuna u igri, znate kako se igra zove, ali niste pročitali uputstva, pa igrate onako kako mislite da valja. I potezi se nizaju.
Kada započnemo to životno putovanje smo zaštićeni od roditelja. Sve naše greške oni ispravljaju i prave nam neuništivi štit oko nas (uvek ima izuzetaka). Kako odrastamo, počnu nam se lagano dešavati situacije gde nas naše reči i naša dela jedino mogu spasiti. Vidimo da nije „normalno“ da imamo štit oko nas, to je privilegija!
Vidimo da život nije ni malo med i mleko i da nisu svi ljudi dobri i sa dobrim namerama.
Život je baš suprotno od toga, samo su nas roditelji hteli zaštiti od svega lošeg i pustiti nas da barem detinjstvo provedemo u igri i konstantnom smehu, bez teškoća. Da, svako je opet imao teškoće, to jest njegovi roditelji, ali shvatite te stvari tek kad odrastete. Zato opet, budite zahvalni svojim roditeljima!
Život je borba puna padova i uspona! Borba između dobrog i lošeg u nama. Borba za preživljavanje! Život su odricanja!
Ljudi poistovećuju njihov život sa poslom koji rade. Kada u tom poslu dosegnu neke granice, tada za njih ne postoji niko veći od njih, onda nemaju ni grižnje savesti niti milosti, jer zašto bi je imali? Sa tom taktikom su dobili sve šta žele!
Mnogi ne žele igrati prljavo pa nikad ne dosegnu te grane, ali imaju unutrašnji mir. A imaju i oni što igraju pošteno, ali nemaju unutrašnji mir jer znaju da su mogli i drugačije, ali nisu hteli! Onda pate i umru tako nezadovoljni.
Vrlo je bitno odrediti za šta se borite!
Može li čovek biti poslovno uspešan i pritom iskren i pošten?
Može! Ako ima moralne granice koje ne bi nikada prešao, i ako su mu ciljevi za koje se bori viši od onih opipljivih!
Svi se za svaku odluku pitaju, da li je ona za njih dobra ili loša, samo što se manjina njih pita da li će ta odluka od njih napraviti bolje ljude ili ne. Saznaju taj odgovor kada se nakon nje pogledaju u ogledalo.
Ljudi koji ne žele povrediti druge, možda previše gledaju na druge pa povređuju sebe. Ne valja ni to!
Trebate ići ka svojim ciljevima, i pustiti druge da idu ka svojim. Ne ometati ih, i ne dopustiti da oni ometaju vas. Svako ima svoje načine kako želi da odigra igru, ali svakome je borba u pitanju! Trebaš pobediti druge da bi se tvoje ime čulo, ali trebaš pobediti i sebe iznutra.
Razmislite, da li je najbitnije biti prvi i pobediti druge? Na kraju svi izgube! Možda se neki pominju po određenim knjigama, drugi ne, ali svi su napustili arenu. Nema pobednika!
Bolje pobedite nemire u sebi i budite iznutra zadovoljni. Ako se ne budete plašili smrti kada ona dođe, onda ste shvatili i dobro odigrali igru!